EnglishSerbian
ПочетнаНовости из библиотекеДогађајиОдржана промоција звучног издања књиге „Шест дуката за Иконију“

Одржана промоција звучног издања књиге „Шест дуката за Иконију“

sest dukata

 

У конференцијској сали Специјалне библиотеке, у четвртак, 19. априла одржана је промоција новог наслова у оквиру едиције Један писац – једна књига.

Ријеч је о роману „Шест дуката за Иконију“ Саве Гуслов Марчете.

Сава Гуслов Марчета, књижевној јавности позната је по краткој књижевној форми  – пјесмама и приповјетакама попут „Јањдурине љубави“ која је однијела неколико награда.

„Шест дуката за Иконију“ је њен први роман који прати судбину жена у змијањском крају.

Уносећи у роман претежно биографске елементе, списатељица се потрудила не само да напише омаж својој баки Иконији, по којој је и дјело и добило име, него и да сачува аутентични језик родног краја.

На промоцији, осим ауторке говорила је и пјесникиња Борка Тадић.

Борка је написала својеврсни осврт на поменуто дјело под називом „Вриједније од дуката“, који је на промоцији прочитала библиотекарка Јелена Радаковић.

Осим специфичног језика, Тадићева је похвалила наратив, али и саме ликове, нарочито Цвију, који представља окосницу дјела.

Ауторка, која је узбуђено причала о животу и судбини главне јунакиње Иконије је прочитала неколико одломака, који су награђени аплаузом од стране публике, али и пјесму „Јабука из мог краја“ која по њеним ријечима „збори“ о самој суштину романа, али и њеног књижевног стваралаштва.

У наставку прочитајте поменуту пјесму, а звучну књигу „Шест дуката за Иконију“ у трајању од 10 часова и 55 минута, већ од данас можете пронаћи на полицама Библиотеке.

 

Јабука из мога краја

 

Из ког сте краја? Упитах погурену жену

Ја сам из оног краја гдје кажу

Гром те убиће,

змија те ујела,

бог те убиће,

Ја сам из краја гдје жена није биће

Јер оно није хтјела

Јер је до удаје

Нико није пољубио

Ја сам из оног краја гдје жену само ноћу воле

Дању се стиде да кажуИз краја у коме

Ни увреде не боле,

немају времена

јер жене од јабуке

чешће роде

Они кажу чеду

јабуко моја

и куму кажу, куме јабуко

и Рудоњи и Вилашу

Само жени кажу куго

Ето из тог сам краја гдје је све испред жене

И во и ован, обор и тор

Сви питају:

Како отац, мајка, дјеца

Како Рудоња и Вилаш

За моје здравље нико не пита

Ја сам одатле и замислите, жена,

Жена с поносом

Зашто да питају, та ја сам добро

Ни гром ме неће

Ни болест

Марва воли док је тимарим

Други ће ме вољети касније

Када ме не буде било

Ја сам из краја гдје жена на леђима носи

И терет и печат

Гдје слова по стаблу пише

Само њој знаном азбуком

Рачуна брже од њега,

Од мотике испуцалом руком

Овдје за леђа кажу да су грбача

Згрбе се често испод дрва

На планини по снијегу од два метра

Ја сам с планине гдје грубо спомену Светога Петра

Ако чобани из сламе јабуке украду

Разосморила сам срце као јабуку у скришке

Рађајући, без јаука

Разбацала га свуда по свијету

Можда тамо јабуке боље рађају

Овдје је суша к’о у прошлом љету

Ја сам из краја гдје жени јабуком кажу;

Волим те

А како и да кажу кад јабуке

Ријетко рађају

Е, па волим и ја њега,

А јабуку немам

Због сушног љубавног љета

Молим те, ово му напиши

И ето, написах у име жене са планине

Која рађа чешће од јабуке

 

 

 

 

Пратите нас на: